Faza " Bubuljice "
Marija ide u osmi razred i trenutno nije baš srećna zbog toga. Mnogo "problema" se vrzma po njenoj glavi i hormoni čine svoje u njenom telu.
Ponekad pomislim: "Prava je mala zlobnica" ali se brzo predomislim kad pokaže bolju stranu svoje naravi.Tada je "rezervisano" nežna ali mi čak i takva nežnost prija.
Volim je na neki drugačiji način nego dečaka. Uvek sa rezervom jer ta mala škorpija zna da iznenada pokaže svoju netrpeljivost. I šta onda? Onda me povredi kao jednu ostetljivu, emotivnu devicu.
Marija je izrasla u prelepu devojku, pre bih rekla "šiparicu". U fazi je preispitivanja same sebe pa najveći deo vremena provodi pred ogledalom. Ne da se pred njim sebi divi, nego uvek pronalazi svoje "mane". Sad bi bilo smešno da ja kao majka kažem da je moje dete bez mana jer bih bila krajnje subjektivna. Ne, nego Marija odistinski pati. Danima plače jer...
"Mama! Dođi,molim te,brzo!"- zove me jutros iz svoje sobe. "Pogledaj samo! Pa ovo nije normalno! Ja ne smem da izađem ovakva ni na ulicu a kamoli u školu! Mama, ja ću da poludim! "
Gledam je. Šta da joj kažem? Ako joj kažem istinu, a ona glasi: Ti nemaš ama baš ni jednu bubuljicu - neće mi verovati. Da kažem laž: "Strašno, tvoje lice je prekriveno gnojnim bubuljicama!", samo bih je još više iritirala jer je i ona svesna da ih nema, ali nešto jače od nje je tera da me jutros šalje po "spasonosne" namirnice u prodavnicu.
Zašto ja? Pitate se zašto ja idem u prodavnicu? Pa moje lice je u četrdesetoj savršeno, moja frizura besprekorna, moj višak od dvadeset kilograma mi divno stoji. Ja sam samouverena mama koja gura napred i nema komplekse. Mama mora da pomaže svom detetu koje nesrećno jeca u svojoj sobi nesvesna da će joj baš suze svojom solju iritirati obraze.
Brzo se oblačim, češljam, šminkam, uskačem u papuče i pravim spisak za prodavnicu. Zašto spisak? Jer mama zaboravlja!
Dakle: šargarepa za ten, banana ne znam tačno za šta, kvasac, jogurt, crni hleb, jabuke, i dezodorans, verovatno za popravljanje raspolozenja.
Jurim sve za sreću svoje kćeri. Spisak se odužio ali u pitanju je čast, ugled, ponos moje devojčice.
Posle pola sata tuširanja izlazi naša devojčica sa peškirom oko glave ( pri tom je toliko pojacala grejanje da se svi preznojimo), sa belim tufnama po licu i sa šoljom u ruci u kojoj nešto meša.
Da li da je pitam, ili da se pravim da ništa ne primećujem?
Ne da mi se da ćutim. Ja sam joj majka. Moram da znam šta ona to mućka. Sada nešto i žvaće ali teškom mukom. Kao plastelin valja to po ustima. Gledam je, ona ćuti. Posmatra sebe u ogledalu. Ide opet do kupatila kao da je nešto zaboravila.
Onda opet dođe do ogledala i poče da maže sadržaj šolje na svoje lice.Tada upitah više iz staha nego iz radoznalosti:" Šta je sad to?" Kaze:"Kvasac za lice, a jaja i med i limun za kosu".
Kvasac je malopre i jela zbog vitamina. Brojim u sebi do 10. Malo mi bi, pa krenem do 20. Stigoh do 80, pa se upitah:"Da nije to mnogo za jedan dan. Mislim, svih tih vitamina."
"Mama"- kaže Marija. "Kaži mi gde ja to grešim, zašto mi se lice obrusilo bubuljicama, a bilo je dobro do pre dva dana?"
Razmišljam kako da joj najbolje objasnim. Kako da delujem smireno, razborito, praktično? Kako da dam svom detetu najbolji odgovor?
U momentu mi prođe kroz glavu. Da, tako ću joj reći: "Maki, u hrani je odgovor." Pravili smo princes krofne za vikend. One su slatke, pojela si za dva, tri dana nekoliko i došlo je verovatno do reakcije u tvom organizmu, što je rezultiralo bubuljicom na bradi, jedva primetnom.
Nisam je utešila. Samo se još više rezgoropadila: " Naravno, pravi gospođa najlepše kolače, a ja? Kako da ih ne probam? Treba samo da gledam u njih?"
Nisam očekivala ovakvu reakciju. Na trenutak mi bi žao što sam ih uopšte pravila, ali me to brzo prođe. Ona ipak previše važnosti pridaje svom izgledu. To je faza kroz koju prolazi.
Sećam se sebe. Danima sam slušala muziku i gledala se u ogledalu. Nisam videla bubuljice, ali sam u njemu videla buduću uspešnu ženu. Kako sam mogla da sanjarim i da mi u mojim snovima bude lepo.
Čekam moju princezu da dođe iz škole. tada pričamo ako je raspoložena, a ako nije čekam da sama započne razgovor. Iako sam mama, svaki dan učim nešto novo od svoje dece. I sve ih više poštujem i volim.